Дигитални осцилоскоп: Преглед главних карактеристика
21. век је време научног и техничког напретка, време трансформације индустријског друштва у постиндустријско. Савремене производне технологије подразумевају употребу свих врста електронске опреме, што доводи до доступности разних свих врста алата. Тешко је преценити улогу мерних уређаја у технолошком ланцу било које производње, чија је једна од главних функција да сигнализира параметре текућих технолошких процеса.
Осцилоскоп је један од најчешћих мерних и мерних инструмената, његова широка употреба је почела 1947. године у научним истраживањима и производњи као аналогни инструмент помоћу цеви електронског снопа. Од 1980. године почиње нова ера у развоју осцилоскопа – дигитални осцилоскоп, који има низ предности у односу на традиционални аналогни осцилоскоп, иако бројна модерна побољшања значајно побољшавају њихов рад.
Дигитални осцилоскоп, у поређењу са претходником, има више опција, од којих је једна меморија, тј. примљене информације се приказују на екрану и чувају у облику датотека. Кибернетичка шема дигиталног осцилоскопа је следећа: улазни делилац — нормализујући појачавач — аналогно-дигитални претварач — меморијска јединица — контролни уређај — уређај за приказ (обично панел са течним кристалима).
Дигитална технологија рада омогућава коришћење дигиталног осцилоскопа, у различитим режимима рада, који управљачки уређај дозвољава да се угради. Екран у боји вам омогућава да означите сигнале различитих канала у боји, а ознаке у боји знатно олакшавају анализу долазних информација. Помоћу менија можете добити све додатне информације и вршити манипулације (избор, чување, скалирање, синхронизација, истезање сигнала у времену или амплитуди). Савремени дигитални осцилоскопи су компатибилни са радом рачунара, што вам омогућава да сачувате информације приказане на екрану са резултатима истраживања у меморији рачунара или их директно изнесете на штампач.
