Одређивање почетка и краја намотаја електромотора Петровом методом

Понекад, након поправке, асинхрони електромотор може доћи без обележавања излазних крајева намотаја, онда се њихово обележавање може одредити узастопним извођењем тестних паљења или методом Петрова.

Означавање излазних крајева намотаја асинхроног електромотора Петровом методом је да се један од намотаја узима као почетак једне од њихових фаза, а његов крај је повезан са излазом друге фазе. Ове две серијски повезане фазе се укључују на смањен напон (15 — 20% од номиналног) да би се избегло прегревање намотаја; у случају фазног ротора, његов намотај мора бити отворен. Трећа фаза је повезана са волтметром.

Ако је ЕМФ ове фазе нула, онда су прва два намотаја електромотора повезана преко жица истог имена. Експеримент се затим понавља на начин да се његова фаза, претходно повезана са волтметром, промени једном од две фазе повезане у мрежу. Пронађени почеци фаза су означени као Ц1, Ц2, Ц3, а крајеви су Ц4, Ц5, Ц6.Даље повезивање намотаја се врши, у зависности од напона мреже, у троуглу или звезди.

Сто. Означавање излазних крајева намотаја индукционог мотора са веверицама.

Означавање фаза за електромотор са асинхроним намотајем Почетни намотај Крајњи намотај Л1 Ц1 Ц4 Л2 Ц2 Ц5 Л3 Ц3 Ц6

Одређивање почетка и краја калема Петровом методом