Мерење отпора намотаја електромотора на једносмерну струју
Сврха мерења отпора намотаја електромотора на једносмерну струју је да се идентификују кварови (лоши спојеви, ротациони кругови), грешке у електричном колу, као и да се разјасне параметри који се користе у прорачунима и подешавању режима, регулатори итд. н.
Мерења, посебно код великих електромотора, морају се вршити са великом пажњом и прецизношћу. Отпор намотаја електромотора на једносмерну струју мери се или амперметром и волтметром, или двоструким мостом... Ако је отпор већи од 1 Ома, тада се постиже потребна тачност мерења једномоста.
Код електромотора са само три извода намотаја статора (спој намотаја у звезду или троугао се одвија унутар електромотора), ДЦ отпор се мери између стезаљки у паровима. Отпор појединих фаза у овом случају је одређен следећим изразима:
1. За повезивање са звездом (слика 1, а)
Са истим вредностима измерених отпора:
2. За повезивање у троугао (слика 1, б)
Са истим вредностима измерених отпора:
Пиринач. 1. Шеме за мерење отпора намотаја трофазних електромотора при повезивању намотаја: а — у звезди; б — у троуглу
Приликом мерења отпора, тачно одређивање температуре намотаја је од посебног значаја. За мерење температуре користе се и уграђени индикатори температуре и уграђени термометри и индикатори температуре, који се морају унети најкасније 15 минута пре почетка мерења отпора.
За мерење температуре намотаја електромотора до 10 кВ уграђује се један термометар или индикатор температуре, за електромоторе до 100 кВ — најмање два, за електромоторе од 100 до 1000 кВ — најмање три, за електромоторе мотора преко 1000 кВ — најмање четири.
Средња аритметичка вредност измерених вредности узима се као температура калемова. Приликом мерења отпора намотаја електромотора у практично хладном стању, температура намотаја не би требало да се разликује од температуре околине за више од ± 3 ° Ц.
Ако директно мерење температуре намотаја није могуће, мотор мора бити у празном ходу пре мерења отпора намотаја довољно времена да омогући свим деловима мотора да преузму практично температуру околине. Промена температуре околине током овог времена не би требало да буде већа од ± 5 ° Ц.У овом случају, температура околине у време мерења отпора се узима као температура намотаја мотора. Мерење отпора се понавља неколико пута.
Мерења амперметра и волтметра се врше три пута при различитим вредностима струје. Када се користе мостовна кола, мост мора бити неуравнотежен пре сваког мерења. Резултати мерења истог отпора не би требало да се разликују од просека за више од 0,5%; као стварни отпор узима се аритметичка средина резултата свих мерења која испуњавају овај захтев.
Резултати мерења за поједине фазе се упоређују једни са другима, као и са резултатима претходних (укључујући и фабричка) мерења. Да би се упоредили резултати мерења при различитим температурама намотаја, измерене вредности се своде на исту температуру (обично 15 или 20 ° Ц).
Прерачунавање отпора са једне температуре на другу може се извршити према изразима: (за алуминијум):
за мед:
где Рт1 и Рт2 — отпор намотаја на температурама и респективно.
