Апликације микроконтролера

Због чињенице да тренутни микроконтролери имају довољно велику рачунарску снагу, што омогућава само једном малом микроколу да имплементира потпуно функционалан уређај мале величине, штавише, са малом потрошњом енергије, цена директно завршених уређаја постаје све нижа и нижа. .

Из тог разлога, микроконтролери се могу наћи свуда у електронским јединицама потпуно различитих уређаја: на матичним плочама рачунара, у контролерима ДВД уређаја, хард и ССД уређаја, у калкулаторима, на контролним таблама веш машина, микроталасних пећница, телефона, усисивача. чистачи, машине за прање судова, кућни роботи за затворене просторе, програмабилни релеји и ПЛЦ-ови, у управљачким модулима машине итд.

На овај или онај начин, данас практично ниједан савремени електронски уређај не може без бар једног микроконтролера.

Иако су 8-битни микропроцесори ствар прошлости, 8-битни микроконтролери се и данас широко користе. Постоји много апликација где високе перформансе уопште нису потребне, али је критични фактор ниска цена финалног производа.Наравно, постоје моћнији микроконтролери способни да обрађују велике токове података у реалном времену (видео и аудио, на пример).

Ево кратке листе периферних уређаја микроконтролера из којих можете извући закључке о могућим областима и доступним областима примене ових малих чипова:

• универзални дигитални портови конфигурисани за улаз или излаз;

• различити И/О интерфејси: УАРТ, СПИ, И? Ц, ЦАН, ИЕЕЕ 1394, УСБ, Етхернет;

• дигитално-аналогни и аналогно-дигитални претварачи;

• компаратори;

• модулатори ширине импулса (ПВМ контролер);

• тајмери;

• контролери мотора без четкица (и степер);

• контролери тастатуре и екрана;

• радио-фреквенцијски предајници и пријемници;

• уграђени низови са флеш меморијом;

• уграђени ватцхдог тајмер и генератор такта.

Као што сте већ разумели, микроконтролер је мала микрокола на којој је монтиран мали рачунар. То значи да се унутар малог чипа налази процесор, РОМ, РАМ и периферија која је у стању да комуницира и једни са другима и са спољним компонентама, само треба да учитате програм у микроколо.

Програм ће обезбедити рад микроконтролера како је предвиђено — моћи ће, према исправном алгоритму, да контролише околну електронику (нарочито: кућне апарате, аутомобил, нуклеарну електрану, робот, соларни трагач итд.).

Фреквенција такта микроконтролера (или брзина магистрале) одражава колико прорачуна микроконтролер може да изврши у јединици времена. Дакле, перформансе микроконтролера и снага коју он троши расте како се повећава брзина магистрале.

Перформансе микроконтролера се мере милионима инструкција у секунди — МИПС (Миллион Инструцтионс пер Сецонд). Тако популарни Атмега8 контролер, извршавајући једну комплетну инструкцију по циклусу такта, постиже перформансе од 1 МИПС по МХз.

Истовремено, савремени микроконтролери из различитих породица су толико разноврсни да исти контролер, репрограмиран, може да контролише потпуно различите уређаје. Немогуће је ограничити се на једну област.

Пример таквог универзалног контролера је исти Атмега8, на којем се склапају: тајмери, сатови, мултиметри, индикатори кућне аутоматизације, драјвери корачних мотора итд.

Међу популарним произвођачима микроконтролера истичемо: Атмел, Хитацхи, Интел, Инфинеон Тецхнологиес, ​​Мицроцхип, Моторола, Пхилипс, Текас Инструментс.

Микроконтролери се класификују углавном према битности података које обрађује аритметичко-логички уређај контролера: 4, 8, 16, 32, 64 — бита. А 8-бит, као што је горе наведено, има значајан тржишни удео (око 50% вредности). Следе 16-битни микроконтролери, затим ДСП-контролери који се користе за обраду сигнала (оба заузимају 20% тржишта).