Постављање расветних тела у просторији при прорачуну осветљења

Постављање расветних тела у просторији при прорачуну осветљењаПриликом обрачуна електричног осветљења просторија, након избора расветних тела, потребно је извршити правилан смештај расветних тела. Висину јединице за осветљење карактерише пројектована висина х (види слику 1), тј. вертикално растојање између нивоа радне површине и извора светлости. Пројектна висина, као што је приказано на слици, зависи од висине препуста хц и висине радне површине хп.

У хоризонталној равни (на тлоцрту) ​​положај расветних тела карактерише величина бочне стране «поља» (сл. 2). „Поље“ је равна фигура на плану формирана правим линијама које повезују оближње лампе. По правилу се у углове квадрата или правоугаоника постављају светиљке са жарном нити и сијалице са гасним пражњењем високог притиска (ДРЛ, ДРИ, ДНаТ и др.), а сијалице са флуоресцентним светиљкама се постављају у редове.

Страна поља или растојање између редова је Л, растојање од зида до најближег реда расветних тела је л.

Вредности које карактеришу положај расветног тела у вертикалној равни

Пиринач. 1.Вредности које карактеришу положај расвете у вертикалној равни: Х — висина просторије; хц — висина препуста; хп је висина радне површине; х — израчуната висина.

Вредности које карактеришу положај расветних тела на плану

Пиринач. 2... Вредности које карактеришу положај расветних тела на плану.

Вредности Л и х одређују израчунату снагу извора светлости. Препоручује се да се узме најповољнија вредност Л: х = λ... Приручници дају значење λц (најповољнији однос осветљења) и λд (енергетски најповољнији однос).

Вредност λц треба користити ако је позната или назначена снага извора светлости (нпр. код употребе флуоресцентних сијалица, заједно са избором врсте расветног тела, одређује се и снага сијалица). Када је снага извора непозната и могуће је изабрати блиску прорачунској, тада се у обзир узима вредност λе.

Дакле, имајући тлоцрт са назнаком висине Х, описом услова животне средине у њему и природе посла, можете одабрати тип расвете, одредити из референце (на пример, ГМ Кнорринг. Елецтрицал Лигхтинг Десигн Референце) вредност λ за ову светиљку и израчунајте х.

Затим из ових података одредите Л:

Л = λц НС х или Л = λНСНС х

За флуоресцентне сијалице ово ће бити најповољнија међуредна удаљеност, за тачкасте изворе светлости (ДРЛ сијалице, ДРИ сијалице, сијалице са жарном нити, итд.) — најповољнија удаљеност између светиљки.

Постављање расветних тела на плафон

Затим треба узети растојање од зида до најближег реда светиљки Л... Постоје препоруке које треба узети л = 1/2 Л — за ходнике и помоћне просторије, л = 1/3 Л — за производњу и канцеларијске просторије, л = 0 — за оне просторије у којима се поред зида налазе радна места. Одабиром вредности л, можете одредити број редова расветних тела (т) у просторији:

н = ((Б-2л) / л) +1,

где је Б ширина просторије.

Ако се за осветљење користе тачкасти извори светлости, може се одредити и број сијалица у реду:

м = (((А-2л) / л) +1,

где је А дужина просторије.

Укупан број расветних тела у просторији биће једнак Н =нм.

Тако при прорачуну флуоресцентне расвете постаје познат број редова и потребно је одредити број сијалица у сваком реду, а за осветљење сијалицама са жарном нити и гасним пражњењем високог притиска познат је број сијалица и њихова локација. а потребно је одредити снагу лампе да би се обезбедило стандардизовано осветљење Е.

Саветујемо вам да прочитате:

Зашто је електрична струја опасна?