Саставите контролни програм за програмабилни контролер

Програмабилни контролери су дизајнирани за циклично програмирано управљање металорезачким машинама и различитом технолошком опремом, опремљени сензорима и актуаторима који раде на двопозицијском принципу „он-офф“. У чланку се разматра процес састављања управљачког програма на примеру контролера модела МКП-1.

У зависности од верзије, овај контролер вам омогућава да контролишете 16, 32 или 48 уређаја. Број улазних кола за повезивање сензора одговара броју излаза. Сваки улаз и излаз има своју адресу.

Контролер обезбеђује контролу погона, прима информације од сензора о стању опреме, генерише кашњења, организује условне и безусловне прелазе према управљачком програму, а такође обавља и друге функције.

Дизајн контролног уређаја се своди на две фазе: 1 — израда шеме за повезивање сензора и актуатора са контролером, 2 — израда управљачког програма према алгоритамској шеми.

Повезивање сензора

ДИП тастери и сензори су повезани на улазне конекторе контролера према табели 1. Сваки улаз има своју адресу.

За напајање улазних кола потребно је напајање са излазним напоном Ун = 20 … 30 В. Активирање сензора одговара затварању улазног кола (бинарни ниво 1), отворено стање кола је еквивалентно бинарном нивоу 0 .

Пример повезивања контакта сензора на улаз контролера приказан је на сл. 1

Шипак. 1. Шема повезивања контакта сензора

Табела 1. Улазна кола контролера

Повезивање извршних уређаја

Актуатори (релејни намотаји, улазна кола бесконтактних уређаја) су прикључени на излазне конекторе контролера у складу са табелом 2.

Табела 2. Излазна кола контролера

Пример повезивања намотаја релеја са излазима контролера приказан је на сл. 2.

Шипак. 2. Шема ожичења намотаја релеја

Пример комплетне шеме за повезивање спољних уређаја на контролер

Контролер дигиталног система

Контролер ради са бројевима израженим у хексадецималном запису. Основа система је децимални број 16, абецеда се састоји од десет цифара (0 ... 9) и шест латиничних слова (А, Б, Ц, Д, Е, Ф). Слова одговарају децималним бројевима 10, 11, 12, 13, 14, 15.

Сазнајте више о хексадецималном систему бројева: Системи бројева

Током програмирања, све нумеричке вредности су наведене хексадецимално. Табела 3 показује опсег бројева у хексадецималном Н16 и њиховим децималним еквивалентима Нл0.

Табела 3. Бројеви у хексадецималном запису

Скуп команди контролера

Програмабилни контролер је опремљен контролним системом дизајнираним да реши проблеме управљања софтвером. У табели 4 приказан је мали део команди контролера.

Команда се састоји из два дела: кода операције која се изводи (ЦПЦ) и операнда, који означава адресу објекта на којем се операција изводи. У овом случају, и сензори и актуатори и команде самог програма делују као такав објекат. Када се специфицирају временски интервали, операнд је трајање тих интервала.

Табела 4. Скуп команди контролера

Дијаграми алгоритама

Редослед рада сваког уређаја може се описати помоћу графичких симбола који чине дијаграм алгоритама. Приликом конструисања дијаграма могу се користити четири типа симбола који се називају теменима (слика 3).

Пиринач. 3. Врхови алгоритамске шеме

Вертекс «Старт» одговара почетном стању контролног уређаја пре удара на њега од стране контрола, на пример дугмета «Старт».

Врх "Крај" одговара крају контролног процеса, на пример, након притиска на дугме "Стоп".

Радна тачка одговара извршењу одређене елементарне операције уређаја који чине контролни уређај, на пример, укључивање или искључивање релеја. Извршена операција се бележи на графикону унутар горње иконе.

Условни врх дефинише услов за прелазак са једног оперативног врха на други. Услов поставља сензор, контролно дугме или други уређај. Стање сензора или дугмета и излази врхова, респективно, означени су бројевима 1 или 0.

На пример: прекидач покрета «укључено» — 1; „Искључено“ — 0.

Састављање дијаграма алгоритма своди се на повезивање врхова у складу са потребним редоследом рада аутоматизованог уређаја. Фрагмент дијаграма алгоритма је приказан на сл. 4. На дијаграму, симбол Кс1 означава прекидач, Δт је временски интервал.

Састављање контролног програма

Свака команда у програму је написана под сопственим серијским бројем, што је њена адреса. Програм је састављен према шеми алгоритма и мора да садржи скуп команди које обављају све операције наведене у шеми.

Пре развоја програма потребно је направити дијаграм повезивања сензора и погона. У зависности од тога где су ови уређаји повезани, они добијају свој број, што је њихова адреса у програму.

Креирање програма треба да почне од врха дијаграма «Старт» и затим секвенцијално програмира операције до врха «Крај».

Ако се операција изврши након активирања дугмета, крајњег прекидача или другог сензора, тада се поставља команда 02 и број тог сензора се уписује као операнд. У овом случају, контролер ће извршити наредбу за укључивање или искључивање извршних уређаја тек након што добије сигнал окидача од овог сензора.

Уређаји се укључују или искључују командама 05, односно 06. Број укљученог уређаја се уписује у операнд

Временски интервали се подешавају командом 07. Коефицијент се уписује у операнд, који када се помножи са 0,1 сек. даје потребно време одлагања.

На пример, када поставите т = 2,6 сек.операнд садржи број 1А (26 у децималном запису). Максимално време кашњења постављено једном командом 07 је 25,5 секунди (07 ФФ команда). Ако је потребно да се добије кашњење веће од 25,5 секунди, тада се у контролни програм мора узастопно укључити неколико 07 команди, које заједно обезбеђују потребан временски интервал.

Да бисте имплементирали условне скокове у програму (у дијаграму алгоритма, условни врх са операцијама «1» и «0»), прво морате подесити команду за проверу на овај врх 04.

Ако је сензор који одговара овом темену у стању «1», онда ће бити генерисан условни бит БУ = 1. Ако је сензор у стању «0», онда ће бити генерисан БУ = 0.

Затим се издаје ОА команда, која ће, ако је у претходној команди постављено БУ = 1, пребацити контролер да изврши команду наведену у операнду те команде.

Са БУ = 0, контролер ће извршити наредбу након ОА команде.

Приликом компајлирања програма препоручује се да се прво напише низ команди које ће контролер извршити када је БУ = 0, без навођења операнда у команди ОА.Након што су све команде које извршава контролер према услову «0» написана, команда испуњена према услову «1» се уноси у програм. Адреса ове команде је наведена у операнду ОА команде.

НАПОМЕНА: За бит услова, почетно стање је БУ = 1, које се поставља након што је контролер укључен и након што се изврше команде условног скока.

Пример писања програма за фрагмент дијаграма алгоритма на Сл. 4 је приказано у табели 5.

Пиринач. 4. Фрагмент дијаграма алгоритма

Табела 5. Фрагмент програма управљања