Развој соларне енергије у свету
Сунчева енергија се користи и као извор електричне и топлотне енергије. Еколошки је прихватљив и приликом његове конверзије не стварају се штетне емисије. Овај релативно нови начин производње електричне енергије се брзо развио средином 2000-их, када су земље ЕУ почеле да спроводе политике за смањење зависности од угљоводоника за производњу електричне енергије. Други циљ је био смањење емисије гасова стаклене баште. Током ових година, трошкови производње соларних панела почели су да се смањују и њихова ефикасност је почела да расте.
Најповољније у погледу дужине светлосног дана и протока сунчеве светлости током целе године су тропске и суптропске климатске зоне. У умереним географским ширинама, летња сезона је најповољнија, а што се тиче екваторијалне зоне, облачност средином дана је негативан фактор за њу.
Претварање соларне енергије у електричну може се извршити кроз међутермички процес или директно — кроз фотонапонски претварачи… Фотонапонске станице испоручују електричну енергију директно у мрежу или служе као извор аутономне енергије за корисника. Соларне термоелектране се углавном користе за добијање топлотне енергије загревањем различитих носача топлоте, као што су вода и ваздух.
Од 2011. године, све соларне електране у свету произвеле су 61,2 милијарде киловат-сати електричне енергије, што одговара 0,28% укупне светске производње електричне енергије. Овај обим је упоредив са половином стопе производње електричне енергије у хидроелектранама у Русији. Већина светских фотонапонских капацитета концентрисана је у малом броју земаља: 2012. године 7 водећих земаља имало је 80% укупног капацитета. Индустрија се најбрже развија у Европи, где је концентрисано 68% светских инсталисаних капацитета. На првом месту је Немачка, на коју (2012. године) отпада око 33% глобалних капацитета, а следе Италија, Шпанија и Француска.
У 2012. години, инсталисани капацитет соларних фотонапонских електрана широм света износио је 100,1 ГВ, што је мање од 2% укупне светске индустрије електричне енергије. У периоду од 2007. до 2012. године овај обим је повећан 10 пута.
У Кини, САД и Јапану, капацитет соларне енергије је распоређен на 7-10 ГВ. Последњих неколико година, соларна енергија се посебно брзо развила у Кини, где је укупан капацитет фотонапонских постројења у земљи повећан 10 пута за две године — са 0,8 ГВ у 2010. на 8,3 ГВ у 2012. Сада Јапан и Кина заузимају 50% глобалног соларног тржишта. Намера Кине је да 2015. добије 35 ГВ електричне енергије из соларних инсталација.То је због све веће потражње за енергијом, као и потребе да се боримо за чистију животну средину која пати од сагоревања фосилних горива.
Укупни капацитет јапанске соларне електране достићи ће 100 ГВ до 2030. године, према прогнозама Јапанске фотонапонске асоцијације.
У средњем року Индија планира да повећа капацитет соларних инсталација за 10 пута, односно са 2 ГВ на 20 ГВ. Цена соларне енергије у Индији је већ достигла ниво од 100 долара за 1 мегават, што је упоредиво са енергијом која се у земљи добија из увозног угља или гаса.
Само 30 одсто субсахарске Африке има приступ извор енергије… Тамо се развијају аутономне соларне инсталације и микро-мреже. Африка, као регион са моћном рударском индустријом, тако очекује да добије алтернативу дизел електранама, као и поуздан резервни извор за непоуздане електроенергетске мреже.
У Русији је сада у току период формирања соларне енергије. Прва фотонапонска станица капацитета 100 кВ, која се налази на територији Белгородске области, пуштена је у рад 2010. године. Соларни поликристални панели за њу су купљени у фабрици металокерамике у Рјазању. У Републици Алтај је 2014. почела изградња соларне електране снаге 5 МВ. Разматрају се и други могући пројекти у овој области, укључујући Приморски крај и Ставропољски крај, као и Чељабинску област.
Што се тиче соларне топлотне енергије, према Мрежи политике обновљиве енергије 21. века, њен глобални инсталисани капацитет је 2012. године био 255 ГВ. Већина ових грејних капацитета налази се у Кини.У структури оваквих капацитета главну улогу играју станице усмерене директно на загревање воде и ваздуха.